• Limundo Cafe je zvanični forum LimundoGrada
  • Limundo Cafe je namenjen svim Limundovcima
Ulaz pomoću Limundo naloga -> Ulaz Registracija


Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Kultura u magnovenju
#1
Kažu da je u trgovini bitno poverenje, koje se opet temelji na poštenju i uvažavanju sudeonika te delatnosti; u narodu jezgrovitim izrekama opisano: "Ruka ruku mije", "Trange, frange"; "Ko koga prevari", "Ko će kome, ako ne svoj svome", "Plati, pa se klati", "Ni kod babe nema džabe"... Rukovanje
Čast i ugled utemeljeni na stečenom imetku (materijalnom ili nematerijalnom), daju moć potrebnu za očuvanje ostvarenog prestiža i kontrolu nad onima koji to nisu dostiglii. Ta delatnost prati čoveka od postanja, u svim vidovima njegove delatnosti, odnosima sa drugima, prema društvu, prirodi, prema samome sebi, kroz ceo život. Pravljenje kompromisa, sistemom ustupaka i bezobrazluka, obezbeđuje nam izvesni balans; kada stanemo pred ogledalo, koliko smo uspešni, časni i zadovoljni sobom; između belog i crnog, koliko smo po našoj lestvici dobri, odnosno loši.

Nekako nezgrapno, između etike i estetike, našla se kultura; svesno ili ne - ne zna šta ju je tu snašlo. Šta nam ona znači? Govoreći o kulturnom identitetu, podrazumevamo sve ono što nas čini svesnim samosvojnim ličnostima, pripadnicima određene društvene grupacije, religije, nacije; te je dobro starati se da ne posrne u ambis. No, materijal i alat, čime gradimo kulturni identitet, često nije u našim rukama. Zavisi od toga kako iztrgujemo, ukoliko nismo potpuni robovi navika, ili bukvalno - sužnji, pa je usvajanje tuđe stvarnosti jeftinije ili donosi izvesnu proviziju. Kvalitet tog identiteta je osnova civilizacije i podleže načinu tumačenja istorijskih izvora; čime se za našu temu izraz: "Tikva bez korena", dovodi u vezu sa istorijskom naukom i njenom ćerkom arheologijom, arhivistikom, muzeologijom i inim naukama i umetnostima, koje tretiraju pokretna kulturna dobra ovog životnog prostora sa jedne strane i sa druge, težnjom za profitom i/ili dolaženjem u posed egzotičnog, slatkog ali zabranjenog voća. Da li ćemo doći u situaciju da nas deca pitaju: "Ko smo?", "Šta smo?", ili nas za to baš briga? Hmm

Na Limundu i Kupindu se godinama, gotovo neometano obavlja trgovina predmeta koji potpadaju pod pojam kulturnog dobra. To su arheološki nalazi naših vrsnih divljih arheologa, rukopisna građa, stare i retke knjige, itd.

Šta podrazumeva stavka koju dosta puta susrećemo: "Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine"?
Kako je Vi poštovane kolege tumačite?   Kafica
 
Citiraj
#2
Nikako,nisam je razumela izgleda onako kako bi trebalo ..i ja bih bila zahvalna da mi neko to pojasni..
Hvala unapred
p.s odlicna tema
 
Citiraj
#3
evo piše ovde nešto o tome Smile

http://www.zurbnis.rs/zakoni/Zakon%20o%2...obrima.pdf
 
Citiraj
#4
(28.02.2017, 23:53)LiMuBaj Piše: evo piše ovde nešto o tome Smile

http://www.zurbnis.rs/zakoni/Zakon%20o%2...obrima.pdf

pise,hvala Li,ali jel potreban neki sertifikat,papir,neko izdato uverenje da je predmet zaista kulturno dobro??ili npr da verujemo na rec?
 
Citiraj
#5
(28.02.2017, 23:35)dane013 Piše: Kažu da je u trgovini bitno poverenje, koje se opet temelji na poštenju i uvažavanju sudeonika te delatnosti; u narodu jezgrovitim izrekama opisano: "Ruka ruku mije", "Trange, frange"; "Ko koga prevari", "Ko će kome, ako ne svoj svome", "Plati, pa se klati", "Ni kod babe nema džabe"... Rukovanje
Čast i ugled utemeljeni na stečenom imetku (materijalnom ili nematerijalnom), daju moć potrebnu za očuvanje ostvarenog prestiža i kontrolu nad onima koji to nisu dostiglii. Ta delatnost prati čoveka od postanja, u svim vidovima njegove delatnosti, odnosima sa drugima, prema društvu, prirodi, prema samome sebi, kroz ceo život. Pravljenje kompromisa, sistemom ustupaka i bezobrazluka, obezbeđuje nam izvesni balans; kada stanemo pred ogledalo, koliko smo uspešni, časni i zadovoljni sobom; između belog i crnog, koliko smo po našoj lestvici dobri, odnosno loši.

Nekako nezgrapno, između etike i estetike, našla se kultura; svesno ili ne - ne zna šta ju je tu snašlo. Šta nam ona znači? Govoreći o kulturnom identitetu, podrazumevamo sve ono što nas čini svesnim samosvojnim ličnostima, pripadnicima određene društvene grupacije, religije, nacije; te je dobro starati se da ne posrne u ambis. No, materijal i alat, čime gradimo kulturni identitet, često nije u našim rukama. Zavisi od toga kako iztrgujemo, ukoliko nismo potpuni robovi navika, ili bukvalno - sužnji, pa je usvajanje tuđe stvarnosti jeftinije ili donosi izvesnu proviziju. Kvalitet tog identiteta je osnova civilizacije i podleže načinu tumačenja istorijskih izvora; čime se za našu temu izraz: "Tikva bez korena", dovodi u vezu sa istorijskom naukom i njenom ćerkom arheologijom, arhivistikom, muzeologijom i inim naukama i umetnostima, koje tretiraju pokretna kulturna dobra ovog životnog prostora sa jedne strane i sa druge, težnjom za profitom i/ili dolaženjem u posed egzotičnog, slatkog ali zabranjenog voća. Da li ćemo doći u situaciju da nas deca pitaju: "Ko smo?", "Šta smo?", ili nas za to baš briga? Hmm

Na Limundu i Kupindu se godinama, gotovo neometano obavlja trgovina predmeta koji potpadaju pod pojam kulturnog dobra. To su arheološki nalazi naših vrsnih divljih arheologa, rukopisna građa, stare i retke knjige, itd.

Šta podrazumeva stavka koju dosta puta susrećemo: "Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine"?
Kako je Vi poštovane kolege tumačite?   Kafica

Ubih se pišući još za vreme (doba, ere) starog Cafea o ovom.

I... i ništa (k..a, k.r.c)

Nedopustivo je šta se prodaje na Limundu!!!
Masa divljih kopača, preprodavaca, kabadahija i koznačega!!!

I da se živi u iole sređenoj državi to ne bi smelo. Koliko god da je Limundo posrednik - u ovome on to ne sme biti jer direktno ugrožava Kulturno dobro....

Svaka čast na temi, ali pucanj u prazno.
 
Citiraj
#6
Moram na neki način da dodam još nešto, da se na neki način dopunim i objasnim svoj stav, jer je moj prethodni odgovor bio... hm... iskreno, ipak impulsivan.
Pre svega, hvala korisniku dane013 na odličnom, ali zaista odličnom tekstu. Samo se plašim da će veoma mali broj ljudi zapravo razumeti ono što je dane013 napisao. Kako u stvarnom životu, tako i na limundu. Kultura jedne zajednice je, između ostalog, odnos prema kulturnom nasleđu, bilo ono materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno. To kako se mi kao zajednica odnosimo prema materijalnim ostacima prošlosti, bilo da je to spomenik partizanima, spomenik vešanim rodoljubima iz recimo 1812. godine, srednjovekovna crkva ili utvrđenje, antički objekat ili pak pećina sa ostacima iz duboke (običnom čoveku gotovo nezamislive) prošlosti, zapravo čini jednu od osnova naše kulture.
Pored ovoga, još jedna od osnova kulture je opšte (ne)znanje. Znanje istorije, naprimer. Ukoliko običan čovek meša recimo Prvi Svetski rat i Prvi Srpski ustanak, šta se može zaključiti o takvom čoveku?
Ali da ne ulazim u dalju analizu, jer može udaljiti od poente koju želim ovde da istaknem, odnosno objasnim običnom čoveku gde je ta veza između nas i kulturnog nasleđa koje potiče sa ovog prostora.
Iako je ovo 21. vek i dalje je velika većina srpskog stanovništva poreklom sa sela, a većina nas pripada prvoj ili drugoj generaciji rođenoj u gradu. Uglavnom, većina nas, ukoliko nema nikog živog više na selu, zna koje nam je selo i ima neke svoje pretke, ako ne dede i babe ono pradede i prababe sahranjene na seoskom groblju.
Zašto ovo navodim? Da li ste ikada bili na seoskom groblju? Da li ste videli na šta liče seoska groblja?
Zbog svog posla koji se odnosi na zaštitu nepokretnog kulturnog nasleđa, obišao sam i obilazim veliki broj sela na jugu i istoku Srbije i svuda je manje-više ista situacija - groblja su nam užasna, zapuštena i većinu je progutala vegetacija. Zašto to ovde ističem? Zato što se upravo na ovome vidi naš odnos prema NAŠEM nasleđu i da stvar bude još gora, našem direktnom, krvnom, imenom i prezimenom identifikovanom nasleđu. I taj naš odnos prema sopstvenim direktnim precima zapravo predstavlja našu kulturu, odnosno odsustvo iste!

Naravno da će svako imati neku opasku vezanu za ovo, ali ja ću navesti nekoliko primera. Recimo, jedno selo kod Vranja, veoma staro, pominje se u turskim popisima iz 16. veka kao veliko srpsko selo. I danas je veliko srpsko selo. Imali smo iskopavanja u tom selu i to baš na seoskom groblju. Okolnosti su irelevantne za poentu, ali je bitno to da smo prilikom početka radova na tom groblju pronašli brojne nadgrobne spomenike iz 17. i 18. veka koji su bačeni, slomljeni, razbacani, neki sa natpisima, neki čak sa imenima. BAČENI! Nisu ih bacili ni Turci ni teroristi ni okupatori, to je valjda svima jasno.
Drugi primer su vojnička groblja. Da li znate gde su vojnička groblja iz perioda Velikog rata u Srbiji? Velike borbe su vođene kako u zapadnoj i severozapadnoj Srbiji, tako i na prostoru jugoistočno Srbije na početku Velikog rata. Da li ste se zapitali gde su sahranjeni toliki poginuli vojnici?
Da li ste znali da je na prostoru Šumarica zapravo najveće srpsko vojničko groblje iz Velikog rata, danas prekriveno šumom i zapravo uništeno? A postojalo je sve do 1953. godine. Da li ste znali da je jedno od najvećih vojničkih grobalja iz Balkanskih i Velikog rata zapravo na Vlasini i da danas praktično ne postoji, a postojalo je do 1945. godine?
Odnos koji mi gajimo prema našim direktnim precima, sa kojima smo u krvnom srodstvu, kao i indirektnim precima, sa kojima mi sami nismo u krvnom srodstvu, ali smo pripadnici iste nacije, zaključujem je UŽASAN i KATASTROFALAN!!!!

Kada to shvatimo, onda odnos naše, srpske zajednice prema ostacima materijalne i nematerijalne kulture srpske prošlosti ne može biti mnogo bolji. Zato brojni (čast izuzecima!) naši monasi i sveštenici uništavaju crkve i manastire, neke čak i srednjovekovne, ''modernizacijom'' - uvođenjem podnog grejanja, proširivanjem prozora, ugradnjom klima uređaja, dogradnjom priprata, pa čak i pomeranjem oltara, novim živopisanjem i sve to na način koji nikako ne podrazumeva niti uzima u obzir da se ono starije sačuva!
A tek je još gori odnos naše zajednice prema materijalnom nasleđu koje se ne može dovesti u vezu sa srpskom istorijom, tipa antičke građevine ili ostaci praistorijskih naselja i naseobina i pokretnih nalaza koji sa istih potiču. Šta njih briga što imamo recimo čitav jedan helenistički grad iz vremena Aleksandra Velikog ili što imamo nekoliko carskih rimskih gradova, od čega su recimo 2 jedno vreme zaista bili prestonice RImskog carstva jedno vreme. Ili baš ih briga što imamo nalaze paleolitskog čoveka koji može objasniti odnos neandertalaca i homo sapiens sapiensa.
Kako je takav odnos države i crkve, takav je odnos i državnih i privatnih firmi - sve se uništava zarad profita pojedinaca!
A u osnovi tih pojedinaca zapravo leži isti onaj njihov odnos prema grobovima sopstvenih deda i baba, pradeda i prababa.
I isti takvi pojedinci prodaju upravo na limundu upravo te arheološke nalaze, kao i stare i retke knjige i rukopise, naše kulturno nasleđe.
 
Citiraj
#7
Znači - neko je poginuo i rasula se njegova vreća dukata. Ostalo nenađeno i iskopa Pera i proda. Ne zna se čiji su bili, prošlo mnogo vekova.
Selo u Srbiji - ljudi se potrudili da dostojno sahrane pretke i zapustilo se gorblje. I dođe arheolog i zanemaruje želju potomaka počivšeg da mu preci počivaju u miru iskopava groblje radi sopstvene radoznalosti.
I onda arheolog koji otkopava groblje spočitava ljudima koji su na drumu našli novčić da su ovi što su našli novčić nepristojni.
Meni nekako ne pije vode.
Doduše ja sam neuk - meni samo Gajo vodilja.
 
Citiraj
#8
U redu je Gajo, samo nije info.
U najkracem:
Arheolozi ne raskopavaju obelezene grobove. Kao ni “zapustena” groblja, ako ne podrazumevas pod “zapustenim” groblje ili grobove koji su nestali iz kolektivne memorije, pa su slucajni nalazi. (U tom slucaju se pokojnik vrati tamo odakle je uzet, ili tamo gde ce moci da ostane na miru do nekog buduceg istrazivanja.)
Kad Pera iskopa vrecu dukata u Srbiji (zakon ex Yu), to mora da prijavi drzavi, jer ova drzava ne smatra da nadjeno pripada nalaziocu. Nalazilac dobija odredjeni (mali) procenat eventualne vrednosti.
I to je sasvim u redu, s obzirom na dugu istoriju podrucja koje obuhvataju granice ove drzave.
Arheolog ne spocitava nalaziocu nepristojnost samo zbog prisvajanja novcica, vec zbog pomeranja novcica. Ogromna je razlika u arheoloskom i laickom shvatanju “blaga”. U objasnjenje necu ni da ulazim, imas dovoljno maste, samo cu reci da je arheologu podjednako vazno gde je novcic nadjen i u kakvom okruzenju. Donesi mu cup zlata, on ce pasti u ocaj sto ga nisi ostavio in situ.
Kad sam vec ovde, moram da kazem i da mi je muka i od price o neodgovornom srpskom narodu. Nije srpski narod nista neodgovorniji sto se tice brige o kulturnom blagu od bilo kog drugog naroda na svetu. Italija ima kulturnu policiju, citav deo pravosudnog sistema koji se samo time bavi.
Jadno je to kulturno blago koje zavisi od svesti i savesti pojedinca. Makar nosio i mantiju ili kako god se to zove.
Svako leprsanje uglavnom dovodi do toga da leti perje na sve strane (LiMuBaj)
 
Citiraj
#9
(08.04.2017, 11:16)jugana Piše: U redu je Gajo, samo nije info.
U najkracem:
Arheolozi ne raskopavaju obelezene grobove. Kao ni “zapustena” groblja, ako ne podrazumevas pod “zapustenim” groblje ili grobove koji su nestali iz kolektivne memorije, pa su slucajni nalazi. (U tom slucaju se pokojnik vrati tamo odakle je uzet, ili tamo gde ce moci da ostane na miru do nekog buduceg istrazivanja.)
Kad Pera iskopa vrecu dukata u Srbiji (zakon ex Yu), to mora da prijavi drzavi, jer ova drzava ne smatra da nadjeno pripada nalaziocu. Nalazilac dobija odredjeni (mali) procenat eventualne vrednosti.
I to je sasvim u redu, s obzirom na dugu istoriju podrucja koje obuhvataju granice ove drzave.
Arheolog ne spocitava nalaziocu nepristojnost samo zbog prisvajanja novcica, vec zbog pomeranja novcica. Ogromna je razlika u arheoloskom i laickom shvatanju “blaga”. U objasnjenje necu ni da ulazim, imas dovoljno maste, samo cu reci da je arheologu podjednako vazno gde je novcic nadjen i u kakvom okruzenju. Donesi mu cup zlata, on ce pasti u ocaj sto ga nisi ostavio in situ.
Kad sam vec ovde, moram da kazem i da mi je muka i od price o neodgovornom srpskom narodu. Nije srpski narod nista neodgovorniji sto se tice brige o kulturnom blagu od bilo kog drugog naroda na svetu. Italija ima kulturnu policiju, citav deo pravosudnog sistema koji se samo time bavi.
Jadno je to kulturno blago koje zavisi od svesti i savesti pojedinca. Makar nosio i mantiju ili kako god se to zove.

E pa eto - kad mi tako lepo objasniš bez jadikovanja "odozgo" na prost puk i njegobu kulturnu zaostalost onda ja razumem, u nekoj meri uvažavam i revidiram stav. Ako još usvojimo da je arheološka radoznalost važnija od poslednje želje čovekove skoro da je potpuno ok.
Doduše ovo da ne kopaju obeležene grobove ti sporim - mater mu pa kako su oni faraoni vidljivije mogli da obeleže grob nego da dignu piramidu visoku 100 meteri. I ovi opet raskopali. Big smile
Mi moramo prvo da se pobrinemo da nam poklopci šahtova i kablovi električne i komunikacione mreže ostanu in situ, a onda redom do arheoloških iskopina. Hihi
 
Citiraj
#10
Хвала, Југана, на више него одличном објашњењу. Ја једноставно немам више ни живаца ни стомака да објашњавам већ одмах падам у ватру. И знам да је то погрешно те се трудим да се издржим од коментарисала по форумима, али ми је почетни текст ове теме заиста одличан и осетио сам потребу да поделим своје виђење. Сматрам да је у ово доба глобализације или транзиције или како год се звало, у свеопштем суноврату моралних вредности последња линија одбране заправо свест, морал, срце и душа појединца који тај суноврат не прихвата и не придружује му се па ни зарад неке материјалне добити. Сматрам да неке ствари једноставно не могу да се купе и не могу да се искажу кроз новац.
 
Citiraj
#11
A ne vredi - probam da isprovociram, ali ništa konkretno ne izlazi. I ti i kolega koji je počeo temu ništa konkretno niste rekli osim toga da sebe smatrate visoko kulturno osveštenim i moralnim - što uopšte ne sporim, ali šta je poenta izlaganja? Korisno bi bilo da neukom svetu konkretno objasnite šta se sme, a šta ne sme prodavati, šta potpada pod zaštićeno kulturno dobro, a šta ne. Zašto ne napišete blog post o toj problematici - siguran sam da će ga Limundo rado objaviti?
 
Citiraj
#12
Razmišljao sam par dana šta da napišem i da li da se uopšte ponovo oglasim povodom ove teme. Ne znam za vas, ali meni je ovaj početni post/tekst izuzetno inspirativan i još jednom hvala, dane013.

Hvala i serjozi na predlogu, koji je vredan razmišljanja, ali ne verujem da je vredan realizacije. Ali, pokušaću bar neke stvari da razjasnim i navedem ovde, pa neka je i pucanje u prazno.

Postoji dakle, nekoliko podela kulturnog nasleđa. Po tipu, po vrsti, po kategoriji, itd.
Prva bi podela bila na materijalno i nematerijalno, koje i nije baš pokriveno postojećim zakonima. Zatim, ono što je najbitnije za celu našu limundovsku priču, podela na pokretna i nepokretna kulturna dobra. Pa se onda mogu deliti dalje po svojoj vrsti - arheološki nalazi, stare i retke knjige, etnološki nalazi, umetnički predmeti, foto, video i ostali zapisi, mikrofilmovi, arhivska građa.... Tu spada praktično spada sve što može predstavljati odraz kulture, ali to ne znači da je sve što bi nama palo na pamet spadalo u ovu kategoriju, već se radi o predmetima za koje su nadležne ustanove osnovane od strane države - od zavičajnih muzeja do muzeja savremene umetnosti, a preko istorijskih arhiva. I svaka od ovih ustanova imaju jasno polje nadležnosti, prava i obaveza. To ide dotle da su recimo firme obavezne da čuvaju svoju dokumentaciju i da je nakon izvesnog vremena (uglavnom 5 godina) predaju nadležnom istoriskom arhivu. Dakle, institucija zaštite kulturnih dobara u zemlji Srbiji ide dotle.

Kod nepokretnih kulturnih dobara situacija je jednostavnija... ili bolje reći komplikovana na neki drugi način. Tu imamo jasne i nedvosmislene podele na arheološka nalazišta, spomenike kulture, prostorne kulturno-istorijske celine i znamenita mesta. Druga podela se odnosi na kategorije po važnosti: od velikog i izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

E, sad, suština problematike zaštite kulturnog nasleđa jedne države, između ostalog, zavisi od samog koncepta društvenog uređenja, a tu je pitanje privatne svojine. U anglo-američkom sistemu, privatna svojina prethodi svim drugim pravima, uz neka ograničenja. Tako u SAD-u dovoljno je da na ulazi svog imanja okačite jasno upozorenje i imate pravo da ubijete nekog ko je na Vašem imanju bez Vaše saglasnosti, u principu. Dok je kod nas, to već veliki problem, zar ne? Dakle, možemo konstatovati da naše društeno uređenje i pravni sistem ne počivaju na prerogativima privatne svojine i onda se to reflektuje na sve ostale segmente društva, tako je i sa kulturom i zaštitom kulturnog nasleđa.

Pitanje svojine nad kulturnim dobrima je jednostavno kada se radi o arhitekturi - crkve (inače naš sistem je postao takav da ne postoji više crkvena imovina, već se sve što je u vlasništvu SPC ili drugih verskih zajednica vodi kao privatna svojina), privatne kuće, javne zgrade i ostale građevine (tipa štale, ambari, itd) tu je stvar jasna, nebitno je da li je objekat kulturno dobro ili ne, jer taj objekat jeste predmet i drugih odnosa koji su regulisani raznim drugim zakonima i pravilima - on postoji i plaća se nekakav porez i vodi se u nekakvom katastru nepokretnosti.

Da ne razglabam dalje, i ja sam se smorio, to može biti predmet neke dalje (ma da čisto sumnjam da ikoga zanima) rasprave.

Sva kulturna dobra, nebitno da li pokretna da li nepokretna, to postaju onoga trenutka kada ih ustanova nadležna za svoju oblast delovanja za to utvrdi! Za predmete koje srećemo na limundu, nadležni su muzeji koji su jasno i nedvosmisleno utvrđeni kao teritorijalno nadležne ustanove zaštite. Međutim, na limundu nema (bar se nadam!) predmeta koji su pre toga dospeli u muzej, jer bi to zaista bilo krivično delo. Otuda i potreba limunda da se o istog ogradi onom frazom ''predmet nije kulturno dobro ili nadležna ustanova odbija pravo preče kupovine''.

Moram i samu tu frazu objasniti zašto mi se kosa na glavi diže kada je pročitam. Ta fraza  je samo fraza i elementarno je pogrešna. Zašto? Otkuda mi znamo da taj predmet nije kulturno dobro kada nije pružen ni jedan jedini dokaz u prilogu te tvrdnje? Mi pre svega ne znamo da li je taj predmet uopšte dospeo u muzej na procenu, a i ako jeste, kako se muzej po istom izjasnio, Ljudi, muzeji nisu aždaje, svako može odneti bilo koji predmet u bilo koji muzej i uz pisani zahtev tražiti procenu da li je predmet kulturno dobro ili ne. I svaki će muzej odgovoriti najakasnije u roku od 30 dana, bez naknade. Dakle, ne znamo da predmet nije kulturno dobro.
Zatim, ''nadležna ustanova odbija pravo preče kupovine''. Šta to znači? Ponudili ste teritorijalno nadležnom muzeju i on je odbio da to kupi? U redu. Molim dokaz. Ako ste se obratili telefonom, ne verujem ni reč! A ako ste se obratili pisanim putem,  postoji odgovor muzeja. Zašto to ne možemo da vidimo? Neka prilože dokaz da to nije kulturno dobro ili da je muzej odgovorio da ne može da otkupi a što će zasigurno obrazložiti, a time i svima biti jasno o čemu se radi.

Nego da se vratim na prethodno. Dakle, da bi nešto postalo kulturno dobro, mora se za isto i utvrditi. Ako taj neki rimski novac ili lampa ili šta god što se može videti na limundu nije ni došlo do muzeja, onda se nije ni moglo utvrditi za kulturno dobro. Ali šta je to? Kako to nazivamo? To je zapravo ta neka siva zona koju malo ko razume pa onda i dalje opstaje kao takva...
Dakle, sve ono što nije nedvosmisleno i još uvek utvrđeno za kulturno dobro, naziva se dobrima koja uživaju prethodnu zaštitu. To je institucija predviđena Zakonom o kulturnim dobrima, ali i Krivičnim Zakonom. Radi se o tome da zakonodavac realno ne može predvideti sve ono što ne znamo o predmetima iz prošlosti, a koji mogu uticati na našu kulturu i kulturno nasleđe. Zbog toga postoji institucija prethodne zaštite i dobra koje se na osnovu ove institucije i štite.

Citiraću trenutno važeći, iako po mnogim stvarima zastareli Zakon o kulturnim dobrima (ne donosi se novi Zakon jer nije lako definisati neke stvari na novi način koji nije baš prikladan postojećem sistemu...):
''3. Dobra koja uživaju prethodnu zaštitu

Član 27

Prethodnu zaštitu na osnovu ovog zakona uživaju:

1) nekropole i lokaliteti s arheološkim, istorijskim, etnološkim ili prirodnjačkim sadržajem; stara jezgra gradova i naselja; graditeljski objekti, celine i delovi graditeljskih objekata s istorijskim ili arhitektonskim vrednostima; spomenici i spomen obeležja posvećeni značajnim događajima i ličnostima; kuće u kojima su rođene ili su u njima radile zaslužne i istaknute ličnosti zajedno sa stvarima koje su im pripadale; zgrade i mesta u prirodi vezani za značajne istorijske događaje;

2) spisi, kompjuterski, filmski ili video zapisi; slike u pokretu, tekstovi i snimci televizijskih programa, fotografski i fonografski snimci i na drugi način sastavljeni zapisi i dokumenti; knjige i kartoteke o evidenciji tih spisa, zapisi i dokumenti, tekstovi i snimci radio programa, kao i mikrofilmovi o njima, primljeni i nastali u radu državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanova, drugih organizacija i verskih zajednica dok su od značaja za njihov tekući rad ili dok iz tog materijala nije izvršeno odabiranje arhivske građe u skladu s odredbama ovog zakona (dalje: registraturski materijal);

3) predmeti likovnih i primenjenih umetnosti, arheološki predmeti, etnografski i prirodnjački predmeti, novac, poštanske marke, odlikovanja, unikatni, retki ili istorijski značajni predmeti tehničke kulture, muzički instrumenti i drugi slični predmeti stariji od 50 godina; predmeti, knjige, dokumenti, pisma, rukopisi i drugi pisani i reprodukovani, odnosno filmski ili magnetski zapisi; slike u pokretu, fotografisani i fonografisani materijal koji se odnosi na istorijske događaje, kao i na rad istaknutih i zaslužnih ličnosti u svim oblastima društvenog života, bez obzira na vreme i mesto nastanka.

Vlada Republike Srbije može utvrditi i druge nepokretne i pokretne stvari koje uživaju prethodnu zaštitu.

Član 28

Ko van organizovanog istraživanja iskopa iz zemlje, odnosno izvadi iz vode dobro koje uživa prethodnu zaštitu, dužan je da o tome odmah, a najkasnije u roku od 24 časa, obavesti nadležnu ustanovu zaštite kulturnih dobara i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Nalazaču predmeta iz stava 1. ovog člana pripada novčana nagrada ako u otkrivanju stvari nisu korišćena sredstva budžeta.

Visinu nagrade iz stava 2. ovog člana utvrđuje ustanova zaštite kojoj se predmet daje na čuvanje.''

Dakle, ovde sve lepo piše i sve lepo stoji i meni su ovi članovi Zakona potpuno normalni i nedvosmisleno jasni.

Ja sam potpuno svestan šta čine ljudi koji sakupljaju po terenu a zatim i prodaju sve te arheološke ili etnološke predmete. Ne sporim da se živi loše i da je opšta besparica i da svi moramo da se dovijamo na svaki mogući način da preživimo i da zaradimo. I nikome ne želim zlo i svima pa i tim prodavcima želim da su bogati i uspešni i sve, ali u nečemu drugom, ne u prodaji kulturnog blaga. Prodajom kulturnog blaga se  ne čini ništa dobro, nestaju možda i suštinski važni materijalni svedoci kultura naroda koji su ovde živeli, naroda koji definišu nas danas. Naša nesrećna istorija je uvek imala neke važnije zadatke za naše pretke, pa i za nas danas, da nemamo tu blagodet da se možemo ozbiljnije baviti proučavanjem naše prošlosti, naše kulture i svega onoga što nas definiše danas i što nas, na kraju krajeva, čini ne sad nešto ekstra mega giga izuzetno pametnima, ali nas čini jedinstvenima u odnosu na sve druge narode, a kao takve i kao članove evropske i svetske porodice. Zašto se ne bi dičili time da je rimski car koji je uzdigao hrišćanstvo rođen baš kod nas? Naravno da on nije Srbin (!), ali potiče sa istog podneblja kao i mi. Naravno da je Crkva Sv. Nikole nešto jedinstveno, baš kao i Manasija ili Žiča, ali još i više i Đurđevi stupovi, Gračanica, itd. pa i ta prokleta beogradska i niška tvrđava i Petrovaradin, i Mišar i Deligrad i Čegar i Cer i Kolubara i Kumanovo, ali i Vinča i Drenovac i Lepenski vir i Krševica, Caričin grad, Vršačka kula, Sirmijum, Viminacijum, Židovar... Ali i uništeno vojničko groblje u Šumaricama i mnogi uništeni lokaliteti. Sve to, pa i mnogi drugi objekti i lokaliteti koji su još neotkriveni, stoje kao nemi svedoci našeg postojanja, dokaz da nismo tikve bez korena. A prikupljanje raznih predmeta koje imamo prilike da gledamo na limundu, podrazumeva da su oni iščupani iz svog mesta nalaza, svog konteksta, sa uništenom mogućnošću da se na pravi način interpretira priča oko toga predmeta. I sada sa krajnje sumnjivim mestom nalaza, prepodaju se i filtriraju da bi neki tamo nemački, austrijski, italijanski prepodavci umetnina odabrali najbolje primerke koji će završiti van granica Srbije i na kojima će lepo zaraditi, a Srbiju ostaviti bez još jednog svedoka uspona i padova bogate prošlosti.

E, sad, kada nemaš državu ili kada ono što sebe naziva državom ne poštuje sopstvene zakone, onda je cela stvar u propasti, pa time i kultura i to ne kao poslednja rupa na svirali nego kao rupa koja ne postoji na toj svirali.  I kao i u sveopštoj globalizaciji sa nekim novim, meni potpuno stranim i neprihvatljivim trendovima i stavovima, opštim padom moralnih vrednosti, a istovremeno bez društvene i/ili državne odbrane, odbrana je na poslednjoj liniji, svesti i savesti pojedinca.

Bojim se da ćemo sa ovakvim stanje (be)svesti i (ne)znanja doći do toga da je naša prošlost ne samo nebitna, već i nebitna nepoznanica i da će velike istorijske lekcije Prvog svetskog rata ili Jasenovca biti uzaludne. Bojim se da smo na sigurnom putu potpunog nestajanja uprkos toliko velikih i mislećih glava koje su izašle iz ovog naroda. Ceca, Soraja, Ava, Oro i kristijanizam kao novi kulturni obrazac koji ide ruku pod ruku sa uništavanjem i preprodajom kulturnog blaga. Meni sve ovo zapravo izgleda kao propast, odnosno ako sam se ikada zapitao šta zapravo znači propast i kako to izgleda, e pa to je ono što nam se dešava. Tužno?
 
Citiraj
#13
https://www.limundo.com/kupovina/Numizma...O/56320127

El sam ubola problematiku date teme ili je orginalnost samo u pitanju?
Citaj izmedju tastera, tako kucam.
 
Citiraj
#14
(24.04.2017, 01:48)Branka030025 Piše: https://www.limundo.com/kupovina/Numizma...O/56320127

El sam ubola problematiku date teme ili je orginalnost samo u pitanju?

Originalnost je u pitanju LOL
Svako leprsanje uglavnom dovodi do toga da leti perje na sve strane (LiMuBaj)
 
Citiraj
  


Skoči na forum:


Trenutno ovde: 1 Gost(a)