Limundo Cafe

Puna Verzija: Zasto se kaze...
Ovo je svedena verzija Limundo Cafe-a. Ovde se nalazi Limundo Cafe pun boja, lepote i radosti.
Da je pao sa šljive završio bi u kazanu.. Kafica
(27.02.2015 23:44)deqi Piše: [ -> ]Da je pao sa šljive završio bi u kazanu.. Kafica
Hihi
Ko drugome jamu kopa...
(01.03.2015 02:03)dealla Piše: [ -> ]Ko drugome jamu kopa...

Ja sam dosta razmišljao o ovoj poslovici i evo šta sam zaključio:
Ako je neko toliko lud ili p'jan da kad već ima lopatu KOPA JAMU umesto da jednostavno ošine žrtvu lopatom po glavi onda nije čudo da zaboravi gde je jama pa da sam upadne.
Prosto k'o pasulj. LOL
(01.03.2015 02:08)serjoza Piše: [ -> ]
(01.03.2015 02:03)dealla Piše: [ -> ]Ko drugome jamu kopa...

Ja sam dosta razmišljao o ovoj poslovici i evo šta sam zaključio:
Ako je neko toliko lud ili p'jan da kad već ima lopatu KOPA JAMU umesto da jednostavno ošine žrtvu lopatom po glavi onda nije čudo da zaboravi gde je jama pa da sam upadne.
Prosto k'o pasulj.  LOL

:rolf: Mudro serjoza
Lupa kao Maksim po diviziji

Fraza se koristi kada hoćemo da kažemo da neko priča svašta, a ne kaže zapravo ništa, jednom rečju lupa gluposti. Iako na prvi pogled deluje kao da je reč o nekom čoveku, istina je da je “maksim” zapravo mitraljez nazvan po njegovom konstruktoru Hajramu Stivensu Maksimu. Korišćen je u Prvom svetskom ratu, a ispaljivao je 200 metaka u minuti.

Pijan k’o majka

Fraza se koristi za one, koji su se baš dobro “nacvrcali”. Postoje dva objašnjenja njenog porekla. Prema prvom, lekari su u stara vremena kao anesteziološko sredstvo za olakšavanje muka porodiljama koristili rakiju, te su često pred sam porođaj majke bile više nego ošamućene.

Prema drugom, pojam “majka” u ovoj frazi upotrebljen je u značenju zemlje. Razume se, zemlja mora da bude “pijana” (čitaj: natopljena vodom) da bi donela plodove. Potvrdu ovog objašnjenja nalazimo često u širem obliku ove fraze, koja glasi: “Pijan kao majka zemlja”.

Španska sela

Idiomom se služimo kada hoćemo da kažemo da je nekome nešto nerazumljivo, nepoznato ili strano. Postavljja se pitanje zašto ne kažemo “portugalska”, “nemačka” ili “rumunska” sela?

Objašnjenje daje lingvista Milan Šipka u knjizi “Zašto se kaže”. Prema njegovom zapažanju, reč je o doslovnom prevodu nemačkog izraza “spanische Dörfer”, s istim značenjem kao i kod nas.

Prvi je taj izraz upotrebio Johan Volfgang Gete u čuvenom romanu “Jadi mladoga Vertera”. Nemci su, naime, ono što je dolazilo iz dalekog španskog jezika osećali kao strano i nerazumljivo.

Takvi su izrazi, s istim značenjem, stvoreni i u drugim jezicima, npr. u španskom: “esto es griego para mi” (bukvalno: “to je grčki za mene”), isto kao i u engleskom: “it`s Greek to me”. Španci kažu i: “esto es arabigo para mi” (“to je arapski za mene”), a Francuzi: “c`est du chinois” (“to je kineski”) ili “c`est l`hebreu” (“to je jevrejski”).
Svaki put kada neko prokomentariše nešto dobro ili se dogodi neki povoljan preokret, čovek kucne u drvo i obično kaže:
"Da kucnem u drvo da ne čuje zlo."

Ovo je najzastupljeniji vid sujeverja, koji se zansiva na starom verovanju da su bogovi živeli u drveću koje je raslo po šumama. Kad je neko dolazio da moli nekoga od tih bogova ritual je zahtevao najpre da dodirne koru drveta. Ako bi mu se ta želja kasnije ispunila, on je ponovo dolazio do tog drveta da kucne u njega, što je bila poruka bogu da je molba urodila plodom, a u isto vreme i gest zahvale.

Istovremeno postojalo je verovanje da oko drveća obleću i duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreću i koji su činili sve da osujete svaki dobar razvoj dogadjaja. Kucanje u drvo imalo je i tu svrhu da "zagluši uši" tim duhovima da ne bi čuli da je želja ispunjena.
Nadžak-baba

Ovim izrazom se služimo kada hoćemo da kažemo da je neko svadljiv i džangrizav.

Objašnjenje: Nadžak je turcizam, koji imenuje davno zaboravljeno oružje, ali i oruđe kojim se radilo na njivi. Njemu je kasnije u pogrdnom značenju dodat pojam “baba”, kako bi njime što uverljivije bile nagrđene žene “naopake” naravi koje su dugim jezikom sekle kao nadžakom. O tome zašto su žene nepravedno proglašene većim jezičarama od muškaraca, i zašto je baba od vajkada na Balkanu, za razliku od dede, zloupotrebljavana u pežorativnom smislu ćemo drugom prilikom!

Krokodilske suze

Fraza označava lažno oplakivanje ili sažaljenje nad nekim.

Objašnjenje: Verovali, ili ne, krokodil ponekad zaista plače, ali ne od tuge i žalosti, već zato što su mu suzne i pljuvačne žlezde u tesnoj vezi, pa kad proždire žrtvu, refleksno suzi, tačnije pušta krupne suze. Oni, koji su imali prilike to da vide zaključili su da ova zver odista oplakuje svoje žrtve. Tako je nastao ovaj idiom.

Ni po babu, ni po stričevima

Idiom označava nečiji pravedni sud i nepristrasnost. Objašnjenje stiže iz narodne pesme “Uroš i Mrnjavčevići”. Oni koji su je na vreme pročitali znaju da je u njoj Marko Kraljević, pravično, bez obzira na pritisak oca i stričeva (moćnih feudalaca) presudio da cara Dušana treba da nasledi jedino i isključivo njegov sin − kasnije car Uroš Nejaki. Time je Marko pored ostalog i ispoštovao zakletvu, koju je dao majci Jevrosimi.
ZAŠTO SE KAŽE: Košta ga k'o svetog Petra kajgana?!

Ovaj izraz se koristi u značenju "veoma skupo stajati" ili "platiti za nešto visoku cenu".

U knjizi Milana Šipke "Zašto se kaže" navedeno je da iz izraza nije jasno "da li je tu reč o kajgani svetog Petra koja je nekoga skupo stajala, ili, pak, o nekoj kajgani koja je skupo stajala samog svetog Petra?" Po Šipki, prvo tumačenje je uverljivije, a izraz potiče od Grka koji imaju poslovicu "Skupa li je kajgana svetog Đorđa" gde je došlo do zamene imena, budući da je kod nas sveti Petar poznatiji nego kod Grka.

A legenda koja objašnjava ovaj izraz kazuje da je neki dečko u Paflagoniji načinio svetom Đorđu kajganu i odneo mu je u crkvu. Uto naiđoše četiri trgovca da se pomole Bogu i ugledavši kajganu, ne mogahu odoleti i pojedoše je. Ali svetac učini čudo i trgovci ne mogoše izići iz hrama dok svaki od njih nije položio po jedan veliki zlatnik. Kada su napokon izašli iz hrama, rekoše: "Sveti Đorđe, mnogo ti je skupa kajgana; nikad je više od tebe nećemo kupovati".

Drugo tumačenje kaže da su Isus i sveti Petar išli svetom da kušaju ljude, a uz to "Hristos kuša Petra svoga". Jedne večeri zanoćili su kod siromašne udovice koja je imala mnogo nejake dece. Ona ih lepo dočeka i ponudi im kajganu za večeru. Isus se zahvali i ne htede kušati kajgane, već ode na slamu da spava, upozorivši svetog Petra da ne jede kajganu koju je udovica spremila deci. Ali, gladni Petar ne posluša Isusa već se dohvati kajgane i htede je pojesti, ali se ona u istom času okameni tako da je nije mogao jesti.

Ujutro Isus oblapornom Petru izreče tešku pokoru tako da je Petar morao da prosi po selu da bi prehranio udovičinu dečicu i to sve dok se Isus ne vrati i ne zatekne decu živu i zdravu. Nakon povratka, Isus upita Petra "Je l' sve dobro pa da te opraštam?", a Petar, izmožden reče (po pesmi J. J. Zmaja): "Sve je dobro, milom tebi hvala! Al kajgana skupo me je stala."

Po drugoj verziji ove priče, sveti Petar je dobio debele batine od nekog domaćina kod kojeg je zanoćio zajedno sa Hristom, zato što je, ne pitajući ga, spremio i pojeo kajganu.

Naime, Isus i sveti Petar prenoćili kod nekog seljaka, koji ih nije ponudio večerom pa su legli gladni. Zato se u neko doba sveti Petar probudio, ukrao nekoliko jaja i napravio kajganu. Kad se najeo, legao je spavati kraj Isusa. No, seljak je primetio krađu i lopova pa ga je nekoliko puta opalio kocem po leđima, za kaznu. Zato je sveti Petar probudio Isusa i predložio mu da zamene mesta, bojeći se što će mu seljak još učiniti. Isus je pristao. No, tada se seljak setio da je izdevetao samo jednoga, a da su jaja verojatno podelili, pa je opet ustao i raspalio po onom drugom, tj. opet po svetom Petru.
Eto! Hvala! A ja sam uvek imala sasvim drugacije ideje o Petrovoj kajgani Smile
Mlatiti praznu slamu
Slama je vec prazna, pa nema nikakvog razloga da se dalje mlati (da bi se iz nje izbacilo zito).
Mačka u džaku – Nekada su se prasad na pijacama prodavala u džakovima,

čime je beskrupuloznim prodavcima ostavljena mogućnost da umesto praseta

u džak stave mačku. Sumnjičavi kupci bi pre kupovine proverili sadržaj džaka,

a oni naivni bi kući otišli sa mačkom u džaku.

__________________________________________________________________________

Gledati kao tele u šarena vrata – Ovo vodi poreklo iz doba kada je

šarena površina značila da je nešto ispisano na njoj, a znamo koliku vajdu

tele može da ima od čitanja bilo čega.

_______________________________________________________________________________

Mačiji kašalj – Mačkari će znati dramu koja se odvija kada mačke

iskašljavaju kuglice dlaka, dođe čoveku da se odmah pozdravi sa njima.

Nakon sve te drame, kada iskašlju sadržaj, sve se momentalno vraća

u normalu, kao da nije bilo pitanje života i smrti.

Dakle, mnogo buke ni oko čega.

________________________________________________________________________________

Pasja vrućina – Nema veze sa psima, već sa zvezdom Sirijus koja se

nalazi u sazvežđu Veliki Pas. Rimljani su verovali da Sirijus dodatno

doprinosi toploti u toku leta i nazvali dane letnje žege psećim danima.

________________________________________________________________________________

Novinarska patka – Nekada ste na kraju priče sa nepotvrđenim izvorom

mogli naći NT ( od non testatum, što znači neprovereno). Kada se izgovori,

zvuči kao ente, na nemačkom patka.
Pirova pobeda – Fraza Pirova pobeda se koristi kada je neko

ostvario cilj koji je želeo, ali je za to platio visoku cenu i umesto

sreće zbog postignutog cilja, preovlađuje jad. Sama fraza je dobila

naziv po grčkom kralju Piru, koji je u 3.veku pre n.e. odlučio da se

suprotstavi jakoj i bogatoj Rimskoj republici koja je želela da zauzme

njegovo kraljevstvo. Pir je u ratu odneo nekoliko pobeda, ali su njegovi

gubici bili toliko veliki da je izjavio „Još jedna pobeda i ja sam izgubio“.

Tako je i bilo, Rim je imao mnogo brojniju vojsku i iako su na početku

rata izgubili značajne bitke, na kraju su odneli pobedu.

_________________________________________________________________________________

“Hoćeš limun ?“- kaže se često nekome ko neće da se odazove na poziv,

ne želi da dodje, ili da učini nešto. Limun je u narodnim obicajima imao

sličnu ulogu i znacenje kao i jabuka. Limunom je darovana nevesta,

limunom su pozivani svatovi, itd. Dakle, ako nekome hoćemo da uputimo

poseban, formalan poziv, treba da mu „posaljemo limun”.

_________________________________________________________________________

Donela te roda – U srednjem veku su parovima koji su imali problema

sa dobijanjem potomstva,savetovali da piju čaj od lekovite biljke,

Geranium robertianum koja se na germanskom zove

Storchschnabel – iliti bukvalno prevedeno na srpski rodin kljun .
_____________
Ako vas zanima - ta biljka se kod nas zove crveni zdravac.