(22.08.2015 20:21)serjoza Piše: Zbog jednostavnosti procedure pregleda i reklamacije korisno bi bilo lično preuzimanje posmatrati kao svaku drugu isporuku kurirskom službom ili Poštom. Da sad ne navodim primere kupovine kompjutera, prvog broja Zagora "glancera", a isporuka po kiši pod kišobranima, telefona čija baterija "drži" nedelju dana ili neotpakovane posteljine. Ima smisla zanemariti namerne prevare i lažne reklamacija – to se dešava i kod slanja i to je posebna priča.
Dobar dan, dobar dan.
Evo predmet, evo novci.
Doviđenja, doviđenja.
Kod kuće natenane pregledaš predmet i imaš 14 dana za reklamaciju.
Dođu, daju novac, okrenu se i odu zato što je predmet OPISAN i postoje FOTKE. Bez obzira što je ISPORUKA lična to je ipak kupovina NA DALJINU.
ZATO kupac ima pravo na reklamaciju.
Ako se ovakav princip usvoji onda se svaka kupoprodaja uz lično preuzimanje posmatra kao i ona sa slanjem – u suprotnom dolazi do proizvoljnosti u tumačenju. Neko "na prvu" prepozna dobru felnu čim je vidi, a neko se ne razume i potrebno je da ju vulkanizer "zavrti" pa da ju je sto puta lično preuzeo – ne razume se. Neko iz tri pogleda prepozna original pozlaćeni ST. Dupont upaljač, a nekome treba stručnjak da proceni da li je original ili kopija.
Ako razumete šta 'oću da kažem.
Slažemo se oko prava na reklamaciju, tako kaže ZOO a i to je fer jer ako je iole komplikovaniji predmet ne može se baš sve pregledati na licu mesta.
Što se tiče stručnosti kupaca, to potpuno razumem. Ništa od tvojih navedenih primera (osim Zagora
) ne bih mogao samostalno da ocenim i razumljivo je da kupac tek posle potvrde poznavaoca može da da svoj sud. No, svejedno da li kupac nije dovoljno stručan da da svoj sud na licu mesta ili se radi o mani koja se može otkrititi tek posle detaljne provere u oba slučaja se radi o nesaobraznosti robe i ima pravo na reklamaciju po tom osnovu. Priča oko koje je sve počelo je da je kupac video odmah (znači u dovoljnoj meri je bio stručan) da predmet ne odgovora opisu a ipak ga je preuzeo i posle toga zahteva reklamaciju. Zašto ? Nemam nikakvu nameru da vređam čoveka, njegov primer koristim jer je pokrenuo ovu temu i prihvatiću u potpunosti da je to uradio zbog zbunjenosti i neznanja ali ostaje sumnja u motiv takvog postupka.
Oko procedura za reklamaciju ... nemamo oko čega da se složimo ili ne, jer nikakve procedure nisu ni utvrđene. Mora biti ravnopravnosti i u pravu na proveru reklamiranog predmeta jer se inače svodi na to da je jedna strana uvek kriva bila ona to ili ne.
Ono oko čega se ne bih složio je da lično preuzimanje spada pod trgovinu na daljinu. Ono jeste počelo tako ali kupoprodaja (i finalizacija ugovora) je odrađena u bliskom kontaktu (da ne zalazim u - koliko bliskom
) kupac je imao mogućnost da vidi, proveri (delimično ili skroz) i da se odluči da li će kupovinu obaviti ili ne. To kod isporuke preko kurira ne može i još bitnije, kod isporuke preko kurira on prvo daje novac pa tek onda vidi šta je dobio. Tako da u tom slučaju ostaje samo reklamacija za neke eventualne mane koje nije mogao da uoči odmah. Da karikiram malo - po toj logici bih ja mogao da nazovem telefonom bilo koju prodavnicu, kažem im da ću kupiti neki predmet i da ga obavezno sačuvaju do mog dolaska (verbalni ugovor) i kada ga preuzmem onda da reklamiram pod uslovima koji važe za kupovinu na daljinu jer je inicijalni kontakt bio preko telefona ... a ja telefonirao ispred izloga te prodavnice - da karikiram i malo više
Većina problema koji nastaju na Limundu su krivica prodavca (bilo zbog neznanja ili u manjoj meri zbog namerne prevare) i u tom smislu ja podržavam napore LT da kupci budu zaštićeni. Ipak, to ne znači da nema pristojan broj kupaca koji zloupotrebljavaju ovakav sistem i da bi trebalo pronaći način da i prodavci budu zaštićeni.
U nekoj drugoj temi ću se nastaviti na ovo pisanje.
