@Pezzys, deluje kao da se duri :) A i ja bih, da imam to na usima. :)))
Nema ruznog psa, za ljude je druga prica... hehhe...
Oni uvek deluju pomalo tuzno i pomalo zacudjeno :)))
Uskoro sestra hoce da pari Jorkširskog terijera, ima zenku. Boze zdravlja, jedva cekam kucice, kada bude to.
Uz nju sam dozivela potpunu, ogromnu, beskrajno veliku radost i ljubav prema kucama.
Ona je malo krupnija za svoju rasu ali je sestra namerno uzela nju, prva je birala, jer nije htela malecke bas.
A sta ako izraste u drugacijeg kucu nego sto treba npr. ? Daleko bilo, samo pitam :)
(08.02.2015 02:40)the_quince Piše: Ja nemam ni kuceta ni maceta, ne znam ni sta bih s njima. Imala sam ribice, pa su uginule. Moj muz kaze da su se uplasile moje dreke.
Sad mi cerkica trazi kucu....uuuh.
Ne razmisljaj, uzmi kucu da uziva i cerkica i kuca i svi zajedno! :)
Za decu je kuca pravo bogatstvo !
Ne znam koliko treba da budem umorna, gladna, zedna, neispavana... pa da podignem ton ili se derem na sestrinu kucu. Imam beskrajno mnogo strpljenja i uvek pomislim da ona ne ume drugacije nego tako kako je i kako je naucena.
Neverovatno koliko covek moze da nauci od zivotinja.
Ona zivi u tom momentu, tom trenutku.
Cista esencija srece sadasnjeg trenutka.
Ne znam da li treba jaci razlog za voljenje takvog bica?
Tolika radost, sreca, sreca....
A ljudima bih se derala u usi.... :D
